MISLI...ZAPAŽANJA...ISKUSTVA..

IZOLACIJA

Generalna — Autor gordanuska @ 20:03

 

 

    Odrekla sam se televizora i....ne osećam nikakav nedostatak. Štaviše, mnogo sam pozitivnija, poletnija. Da li sam van tokova? Da li sam propustila nešto? Možda Treći svetski rat? Ni to ne znam. Do onoga što mi je potrebno znam kako da dođem, a za ono što mi ne treba, više nemam uređaj. Kakvo otkriće! Jedna od najboljih odluka do sada.

    Svakoga dana slušam radio i u pauzama između muzičkih kompozicija, oslušnem vremensku prognozu i blic informacije o dogodovštinama u zemlji i svetu. Okrznu me tu i tamo sa po nekom tragedijom, ali u mnogo manjoj meri nego što bi se događalo da pored tona imam i prelepu sliku te nesreće, koju bih trebala da lečim neograničenom količinom epizoda, sada turskih sapunica.

    Odvikavanje od zavisnosti gledanja u veselu kutiju nije trajalo ni dana. Prosto, sve je to bila samo loša navika i ništa više. Nešto što nas kao bojagi leči od samoće, razmišljanja i slobodnog vremena. A te tri stavke su u stvari ključne za rad na sebi i formiranje realnog mišljenja, odnosno sagledavanja stvarnosti. Tek kada prođe određeno vreme koje provedemo sa knjigom u ruci, ili u korišćenju uzaludno „bačenog“ vremena na zamajavanje moždanih ćelija tragedijama, praćenim neurotičnim reklamama o korišćenju medikamenata i plastificiranjem ljudi, tako da spoljašnji izgled predstavlja sve i svja, a uz to jedino na šta navodi je naravno, razmnožavanje bez razmnožavanja (kod ljudi popularan naziv za to seks) koje postaje svrha postojanja, vidimo da je danas sve više ljudi sa „ispranim mozgovima“. Nekada razumna vrsta, ne tako davno popularna pod nazivom čovek, postaje debil koji se „napumpan“ raznim plastičnim umecima „privatava“ sa drugim debilom gde god im se ukaže prilika. Sve više debila se ugleda na prethodnike, a tom debilizmu nema kraja. Sami sebe unazađujemo, gazimo po drugima, ismevamo moralne norme, kao, tražeći neku slobodu, a ne vidimo da smo u još većem zatočenišvu samoinicijativno.

    Poznato je da koristimo svega neki procenat genijalnog organa mozga, ali u poslednje vreme uporno negiramo njegovo postojanje. Tako je lakše. Lakše je ne misliti o krizi u zemlji, o poskupelim namirnicama, neplaćenim računima, bolestima kao posledici nerviranja oko svega gore navedenog i još po nečega da ne bude dosadno, i jednostavno se šćućuriti ispred manipulišućeg uređaja bilo da je obična kutijetina ili 3D varijanta.

    Trgnimo se, isključimo  uređaje i izađimo napolje, posetimo prijatelje, otiđimo u šetnju, jednostavno PRESTANIMO DA NE MISLIMO! Naš rezultat je gubitak sebe, a njima je to cilj.

   

 

 


Powered by blog.rs