MISLI...ZAPAŽANJA...ISKUSTVA..

ZAŠTOPAVANJE MOZGA

Generalna — Autor gordanuska @ 15:53

Imam osećaj da mi već duže vreme promaja „kovitla“ moždane ćelije. Talasaju se na tom vazdušnom strujanju, omamljene, opijene, nesposobne da se pomere i „uključe mozak“, vrate ga na nekadašnja razmišljanja o pružanju otpora i borbi protiv sistema.

     Ne kažem da sam odustala. Nikada neću.  Jednostavno ne mogu. To sam JA. Ako izgubimo sebe, nikada ništa nećemo ni imati. Dobro, to smo odavno prostudirali. Ali, da li smo svi i shvatili?

     Elem, nisam odustala. Samo, gledam to sada iz drugog ugla. Više nisam ljuta zbog nepravde, manipulacija svih mogućih vrsta, egoizma, podlosti, samoživosti, gluposti, malograđanštine, povodljivosti, pohlepe, koristoljubivosti, gladi za svim i svačim, nesigurnosti, prevare, laži, glumatanja, mržnje, kritika, neispunjenih očekivanja, prostote, neumesnosti, jeftinih štoseva...i mnogo čega što mi stoji zapisano u memoriji, ali kao što rekoh, promaja je kriva za to.

     Nije mi se mozak zaštopao?.... On je kanda samo malo promenio orijentaciju, način razmišljanja. Čime izazavan, ko zna. Nije ni bitno. Možda je samo sazrelo razmišljanje, samo od sebe, vremenom, bez očekivanja da će ono sazrevati. Najlepše je neočekivati. To se dogodilo, samo od sebe se promenilo a da toga nisam ni bila svesna. U mojoj svesti je bilo samo saznanje o nekoj vrsti promene, ali nisam „grebala“ po površini, sve dok nisam odlučila da počnem ovaj tekst, razmišljajući o tome kako mi se mozak zaštopao. Šta sve ima u nama a mi toga nismo svesti? Očaravajuće!

     Radosna zbog novog otkrića, zaboravila sam o čemu sam htela da pišem. Da, o drugom uglu...

Iz tog ugla, mnogo smirenijeg, ali ne i pomirenijeg, sa oklopom i mačem, stojim svesna mnogih životnih prepreka, problema, propusta pred kojima ne želim da zatvaram oči. Samo želim da ih što bolje vidim kako bih mogla da se odbranim od njih. Videvši ih, mogu da učim kako da ne budem takva, kako da poboljšam svoj život, šta da učinim da ne postane onakav kakvim ga ne želim a u kakav ima velike šanse da se pretvori, ako posustanem. Ne dopustiti da strah ovlada mnome. Sve loše stvari nastaju iz straha. Demoni se hrane strahom. Hrabrost na prvom mestu. Ona je najjači štit, ona je prvo na šta nailaze pokušavajući da nas pretvore u gomilu isprepadanih robota.

     Nisam pomenula ono prvo, pre hrabrosti. Prvo moramo biti svesni onoga što nas okružuje, odnosno negativnog uticaja toga, koje nam se približava na najslađi mogući način putem Televizije, Interneta, tržnih centara, marketinga, ko bojagi sloboda za sve (raznih parada…) čime nam “zamagljuju” vid, jer sloboda sigurno nije nešto što nam žele dati.

     Nije lako? Dakako. Dug je to proces, ali dostižan. I kad dođemo do saznanja, odnosno budemo svesni toga, odlučimo da se borimo i  skupimo dovoljno hrabrosti za to, priča tek počinje. Mame nas svakodnevno te linije manjeg otpora….odmaramo mozak uz njih, kupujući podižemo moral i poboljšavamo raspoloženje a idiotske programe u šarenoj kutiji i monitoru svog najboljeg prijatelja računara gledamo ili igramo da bi se odmorili od napornog dana (odnosno prestali da razmišljamo o stvarnim problemima i kako da ih rešimo, jer, kao što rekoh, linija manjeg otpora se tu pojavljuje, put kojim se češće ide mami svojom utabanošću i poznatošću).

     Sa kompletnim naoružanjem, osluškujući instinkte, sada sam na drugoj strani, svesna mnogo toga, izolujući bes što je moguće dalje od iskidanih nerava, i pokušavam da učinim sadašnjost najboljom mogućom živeći u njoj i za nju. Izuzetno je teško. Lakše padam nego što ustajem. Batrgam se skoro svakodnevno, ali vremenom je to saplitanje sve ređe.  Primećujem napredak. Neizmerno se radujem. Rane sve brže zarastaju. Nove ređe nastaju, a snaga je sve veća, sreća neopisiva, hrabrost golema.

     Sve se može posmatrati iz dva ugla. Prečesto posmatramo iz onog tamnog ne shvatajući da postoji i onaj drugi. Ja sam taj svetli ugao otkrila vremenom, ni slučajno,  ni namerno. Želela jesam, ali verovatno nisam znala kako. Došlo je samo od sebe kao posledica želje za radom na sebi i spašavanja od negativnih energetskih uticaja, pogrešnih ljudi u okruženju. Ja sam imala svest o tome da nisam ono što jesam i tragala sam za samom sobom, ne sluteći da će mi se tada otvoriti mnogi putevi. Tek sam na početku otkrivanja tolikih mogućnosti. Ono što znam je da sebe više ne ispuštam iz ruku, da sam čvrsto vezana za to što sam i da jedino tako mogu doći do odgovora na mnoga pitanja koja tek počinjem sebi da postavljam i na ona koja sam sebi ranije postavljala, dok ona druga JA nije znala da mi na njih odgovori. Naravno, kako je i mogla da zna odgovor kada me nije poznavala.

 


Powered by blog.rs