MISLI...ZAPAŽANJA...ISKUSTVA..

Mesec iznad FABUS-a

Generalna — Autor gordanuska @ 12:35

Neočekivano, odjednom se nađoh na splavu, na Dunavu, u romantičnoj atmosferi i ugledah Mesec iznad FABUS-a (za one koji nisu upućeni, to je jedan od privatnih fakulteta, koji forsira proizvodnju novih generacija fakultetski obrazovanih mladih ljudi kojima verovatno nije jasno koje je njihovo zvanje pri završavanju istog). Od silnih menadžera u svim oblastima privrede, doći će do ukidanja ostalih zanimanja. Novi smer - menadžer menadžera je verovatno u pripremi, a dobra reklama će kao magnet privući one koji ne vole baš mnogo da uče, ali imaju dovoljno novca, pa time kompenzuju svoju lenjost iliti nezaiteresovanost.
Neću da generalizujem, svuda ima pametnih ljudi, pa i na tom tzv. faksu, ali, opšte je poznato mišljenje da u većini slučajeva ta diploma može biti zamena za toalet papir. Uostalom, čak i diplome državnih fakulteta često mogu biti dobra reklama za "lakše se briše".


ko nam skraćuje život

Generalna — Autor gordanuska @ 17:13
Politika šteti ljudima u vašoj okolini. Pasivno bavljenje politikom (iliti glasanje uvek za pogrešne lidere - jer pravih nema), izaziva kajanje, stres, ogorčenost i samim tim skraćuje život.

MAGACIN POLOVNIH LUTAKA

Generalna — Autor gordanuska @ 13:20
Pre par dana je izašla moja prva knjiga, koja nosi naziv "MAGACIN POLOVNIH LUTAKA". Sticajem "čudnih" okolnosti, ja, profesor geografije postadoh pre par godina novinar. Nisam ni slutila da će do ovoga, tj. pisanja knjige doći. Dva odlomka iz knjige sam objavila na blogu. Knjiga je tipa dnevnika, a govori o mojoj generaciji (1977.) i generacijama pet godina starijim ili mlađim od moje, koje su rođene u pogrešno vreme, koje su nastavile da obitavaju na stari dobri način, odvikavajući se od onoga na šta se nikada nisu ni navikli, nemajući alternativu. I kada, završavajući fakultet, bivam primorana da radim u butiku držeći u ruci "Briska", i kada me u "javnoj kući (preduzeću)" u kome sam ostavila pet godina života, fosili uporno ubeđuju da ne znam ništa i da su pokupili svu pamet ovog sveta, JA ZNAM da znam mnogo toga i vredim mnogo više a to mi daje snagu da u ovoj skrnavoj zemlji sačuvam i trunku zdravog razuma, svakodnevno jurišajući na vetrenjače. Koliko propalih generacije krivi sebe za neuspeh? Koliko nas je izgubilo volju za usavršavanjem, napredovanjem, jer vidimo da pamet ovoj zemlji nikada nije bila prioritet? Kako da planiramo nešto u životu, kada ne znamo šta će nam sutrašnji dan doneti? Zašto uopšte da idemo na izbore? Kakav izbor imamo? Isto s..... drugo pakovanje. Mislim da moramo da otvorimo oči, ako želimo da nam ostatak života u ovoj državi bude podnošljiviji. Treba da kažemo šta mislimo, a ne da smislimo šta treba da kažemo, za promenu.

Powered by blog.rs