MISLI...ZAPAŽANJA...ISKUSTVA..

20 Jan, 2010

CRNA HRONIKA

Generalna — Autor gordanuska @ 20:57
Normal 0


   

    Nema ulaska u EU (nedostaje još samo ovo i ono), cena suncokreta u padu, gorivo ove godine poskupljuje po hiljaditi put, Srbi umesto piva konzumiraju vodu (sede u kafićima po tri sata "razvlačeći" piće koje je uglavnom kafa sa čašom vode), nekoliko poginulih u saobraćajnoj nesreći u zemlji, malo više njih u inostranstvu a poslednji udar tajfuna sravnio je sa zemljom čitav jedan grad. Pravo na prve strane u štampi ima politika, koja toliko smrdi na trulež, da mi nije jasno kako je neko u stanju da proguta sve te tekstove i još na kraju poveruje u njihovu istinitost? Usput, dok prelistavam stranice obojene crnohroničnim notama, nailazim na naslove u kojima nam preti i ekološka katastrofa, da bi na sledećoj strani pročitala članak o incestu, samoubistvu i pokolju koji moram priznati prednjače u crnohroničnosti. Već dovoljno izmrcvarena i isprepadana svim i svačim u ovom nemilom svetu i društvu, dolazim do stranice na kojoj govore o nekoj kulturi, koja mi deluje toliko smešno posle preživljenih trauma prilikom čitanja prethodnih vesti iz nesvesti. Posle malog predaha na pomenutoj strani, ulazim u svet sporta, koji doduše ne pratim ali se uvek prijatno iznenadim kada ugledam naše tenisere i ostale sportiste bilo da su izgubili ili osvojili utakmicu ili meč.

    Sada već bolje volje prelazim na oglase posle kojih nailazim na "maturante" – popularno zvane stranice na kojima se nalaze umrlice. "Preskočim" ih brzinom svetlosti, uverena da među njima nema onih koje poznajem. I konačno nastupa kraj mučenju, dolazim do poslednje stranice dnevnog lista gde me mami horoskop, koji na brzinu pročitam i još brže zaboravim, ponekad popunim «skandinavku» i naravno, posebnu pažnju posvetim čitanju vremenske prognoze, koja je jedini izvestan događaj u ovim pomijama od vesti obojenim svim nijansama sive boje.

    Na svu sreću, statistika kaže da samo 15%  srpske pupulacije čita štampu. Ali, pretpostavljam da velika većina prati televizijski program koji nije ništa bolji ni manje potresan od novina, a u isto vreme i žestoko zaglupljuje. Nažalost, postoji podatak da samo pet procenata naše jadne, male, bedne populacije čita knjige.

    Kako da dobijemo podatak o procentu onih koji razmišljaju svojom glavnom, koje nisu nadrogirali morbidnim naslovima, emisijama, onih koji uspevaju u ovim teškim decenijama da očuvaju zdrav razum i izdignu se iznad situacije?


Komentari

  1. helenlouisecarlile helenlouisecarlile helenlouisecarlile.

    Autor helenlouisecarlile — 04 Avg 2010, 20:08

  2. Jako, jako teško je razmišljati svojom glavom jer čovek nije samostalno biće već socijalna jedinka i društveno biće koje uglavnom funkcioniše u nekoj društvenoj sredini. Malo je onih koji se mogu pohvaliti time da su smilili nešto svojom glavom i da to nije "već viđeno". Mi uglavnom takve ljude nazivamo genijima, jer zaista treba imati glavu pa slediti viziju da grom može da se ukroti, stavi u žice i da služi ljudima.
    Ostatak čovečanstva uglavnom prepričava iste priče u raznim verzijama... Mada 99% priča je slično, ponekad čak i identično to ne znači da je 99% ljudi glupavo i da ne misli svojom glavom već njih 99% muči isti problem. Jer ako pogledaš staru izreku "ko o čemu, baba o oštipcima" videćeš da se mnogo toga svodi na to... Vojnici o vojsci, sestre o doktorima, lopovi o lopovima...........
    Odavno već ne dozvoljavam da me drogiraju kojekakvi naslovi u novinama i na TV, niti im pridajem značaja. Davne 93' video sam šta ume TV i novine, jer sam bio svedok događaja koga sam kasnije gledao na pet različitih TV programa i dvoje novina. Znaš koliko od njih je reklo istino, NIKO!

    Autor suky — 21 Jan 2010, 09:44

  3. A oni koji čitaju knjige u pauzi između čitanja skoknu na blog da vide šta ima novo...hehe. Nije za pohvalu, ali i ja spadam u one koji ne čitaju, doduše to zavisi od standarda i ciljeva koje sebi postavite. Prošle godine sam pročitao tek četiri knjige, što bi bilo jedna kvartalno, jako malo za mene koji sam ranije čitao puno više, ali troše mi se resursi na posao, ljubav i spavanje tako da nažalost jedva skupim i to malo vremena za knjigu. U svakom slučaju, dobaar tekst, ja sam jednom prilikom čitave nedelje bio depresivan jer pored svih loših vesti ni neko od tenisera nije pobedio tog dana i tako su sve vesti bile crne. Nadajmo se da još sportisti mogu da nam poprave dan. Lep pozdrav

    Autor zubovic — 20 Jan 2010, 22:51


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs