MISLI...ZAPAŽANJA...ISKUSTVA..

10 Jun, 2010

POVRATAK SEBI

Generalna — Autor gordanuska @ 12:03

    Pre par godina, živela sam u velikoj meri u svom svetu i baš mi je bilo lepo. Radila sam u firmi koja nije bila profitabilna, obavljala koliko toliko kreativan posao, imala da preživim i ne brinem o sutrašnjici. Emotivno sam bila ispunjena, najviše pozitivnim (neki moji najbliži prijatelji bi rekli nerealnim) pogledima na svet. 

    A onda, odjednom sam dotakla tlo nečeg novog i kasnije uvideh ne baš prijatnog okruženja. Želeo je da budem „realnija“ i prestanem da budem dete, da planiram, da budem uspešna, priznati sagovornik u društvu, da znam što šta o tehnici (jedna od meni najnezanimljivijih tema), da „rastem“ neprekidno, da mu čitam misli... Ono što je prvo „potopilo“ to dete u meni je želja za postizanjem nemogućeg, odnosno da budem savršena. Bila sam tako prokleto nesavršena trideset godina i to mi uopšte nije smetalo. Kada sam prestala da budem ono što želim i zašto sam to uradila, nisam shvatala. Jedino što duboko u sebi osećam je da mi druga Ja ne odgovara.

    U svakom danu, trenutku kada mi misli odlutaju u potrazi za samom sobom, pokušavam iz sve snage, bukvalno se napinjući iz petnih žila da pronađem starog drugara SEBE. Naravno, ne dozvoljam drugoj sebi da odustane u toj potrazi. I ona bi volela da bude zamenjena, da postane neko bolji, neko sa više vere u ljude, u život, u male stvari koje život znače, u važnost trenutka, u ljubav iskrenu, pravu, ponekad tešku a ponekad obasjanu sunčevom svetlošću...

    Oči. To je ono iz čega je zračila moja neizmerno velika pozitivna energija. U njima čak i neznanci uvide moje raspoloženje. One ništa ne mogu da sakriju. Toliko puta su me razotkrile kada nisam želela to, ali ne bih ih menjala ni za šta na svetu. Bukvalno su ogledalo moje duše i mogu bolje od reči objasniti moje strahove, nadanja, ljubav, tugu, bes, uvređenost, iznenađenje, radost, oduševljenje, naivnost..... Po njima znam da nisam izgubila sebe, samo sam dopustila za rad pogrešne predstave o ljubavi, da poželim da budem neko drugi, neko ko je tako jako želeo da bude voljen. Ni tada nisam bila voljena, već ostavljena tako promenjena u samoći i izgubljenosti, sa ogromnim upitnikom iznad glave na kraju rečenice: „Šta mi se to dogodilo?“.

    Mislim da ne postoji toliko jaka osoba, koja može da se zarekne da je ništa na ovom belom svetu neće pomeriti iz ležišta. Tako sam prokleto zadovoljna što sam sebi dozvolila da prihvatim činjenicu da nisam i nikada neću biti savršena i da najviše od svega volim što je tako. Zadovoljna sam što sam na dobrom putu da se vratim SEBI, da se zagrlim, isplaćem i kažem: „Dobrodošla kući“.

 


Komentari

  1. e onda uzivaj i nemoj se vracati ni mislima na one koji su te hteli menjati...

    Autor vladimir — 23 Jun 2010, 11:54

  2. Gordanuska je duže vreme sa onim koji je voli onakvu kakva jeste :).

    Autor gordanuska — 22 Jun 2010, 22:57

  3. jel to gordanuska ostala bez momka ili je pronasla onog pravog koji je voli takvu kakva jeste?

    Autor vladimir — 22 Jun 2010, 22:47

  4. Hvala sanjarenja56 :)

    Autor gordanuska — 14 Jun 2010, 20:27

  5. Dobrodošla samoj sebi!

    Autor sanjarenja56 — 10 Jun 2010, 16:23

  6. Hvala ti Nastasja.
    Lapo rečeno :). Verujem u to.
    Pozdrav

    Autor gordanuska — 10 Jun 2010, 15:48

  7. srecan povratak sebi. ne menjaj se, jer ces svakako jednom naci polovinu svoje duse, bas takvu kao ti , koja nece traziti od tebe da se prilagodjavas, pravis kompromise, menjas... vec cete se jednostavno uklopiti kao dva dlana istog tela...

    Autor nastasja — 10 Jun 2010, 14:27


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs