MISLI...ZAPAŽANJA...ISKUSTVA..

27 Okt, 2010

KAKO PRONAĆI....BOLJI PUT

Generalna — Autor gordanuska @ 13:32

  •  

        Vrtim se u krug, čini mi se već više od decenije.... Ili je to život? Nekada ne umem da napravim razliku. Čini mi se kao da još uvek ne shvatam šta znači živeti, ali u tom realnom smislu, najrealnijem mogućem. Uz to „živeti“ trudeći se iz „petnih žila“, ne mogu da „prikačim“ nevidljivom spajalicom i to odrastati. Mislim da je odrastanje precenjeno. Ko još poznaje odrasle ljude? Naravno, za poznate ljude mislimo da su svako na svoj način nezreli, dok nepoznate smatramo zrelijim. Dolazimo do zaključka da nepoznato izgleda uvek onako kako ga mi zamislimo, jer ne postoji druga mogućnost za mišljenje o pomenutom.

        No, poznato je nezrelo, komplikovano, glavobolno.... I što je poznatije, sve više je realnije, a što je realnije, sve je više životno. Samim tim, živeti – znači prihvatiti poznate stvari i izboriti se sa njima ili boriti se za njih, sve zavisi da li nas usrećuju ili ne.

        Kada bi pre svakog postupka ili odluke do detalja izanalizirali i to na najrealniji način, sagledali sliku trezvene glave, život bi nam bio mnogo bolji ali zato ni za šta drugo ne bi smo imali vremena. Opet merna jedinica, koju su ljudi smislili da bi sami sebi zakomplikovali život, pokušavajući bezuspešno da dokažu kako je ono trebalo da nam ga olakša...

        Pitam se, da li se i drugi ljudi nalaze u tako konfuznoj situaciji, ili je to proizvod mog analiziranja i velikih očekivanja od života? Odkad me pamćenje služi, postavljala sam sebi neki cilj, a onda, odjednom, nakon diplomiranja na fakultetu, izgubila sam tu nit. Tada više ništa nije bilo u mojim rukama, a to me je pomelo i zabunilo toliko da se ni do danas ne osvestih. Da li sam tada počela da živim realan život? Kako da nešto učinim kada toliko malo zavisi od mene? Moj minijaturni životčić je počeo kao i većini, da zavisi od problema na globalnom svetskom nivou, preko onih kontinentalih, pa do regionalnih i u vezi sa tim lokalnih problema, bilo da su političke (ne)volje  (koja je ubedljivo najjača) i u saradnji da šačicom onih koji u vlasništvu imaju pola države, bilo od volje vremena koje nas neumitno „gazi“ dok mi čekamo na praznom peronu poslednji voz da uradimo nešto sa svojim životom. E, onda se zbog bespomoćnosti i hiljade propalih pokušaja stvara bes i nezadovoljstvo. Ko još može da kaže da nije besan na svet oko sebe, ljut kao ris jer za čije „babe zdravlje“ smo se školovali, učili, mučili, nadali, padali, opet nadali, i tako unedogled, ako ne zbog toga da nam jednog dana bude bolje?

       Kao što sve bajke počinju: „Bilo jednom....“ tako se naša bajka završavala a bez toga da je i počela.


Komentari

  1. U pravu si tixana. Ovaj blog je jedan od značajnih sitnica koje dejuju antistresno, a pogotovo kada na neke od tekstova pojedinci obrate pažnju.
    Slažem se, sitnice su suština, a ako postoje, ostatak (koji je manje prijatan, da tako kažemo)je lakše podneti.
    Možda delujem kao pesimista, ali.....ne mogu i ne želim da ne vidim realnost. Ukoliko imam sličnomišljenike, lakše je boriti se sa njom ;).
    Pozzzz

    Autor gordanuska — 28 Okt 2010, 17:20

  2. Baš mi je drago zubovicu :)

    Autor gordanuska — 28 Okt 2010, 16:03

  3. Zasto ne pronadjes neki hobi koji ce te, eto na trenutke jednog obicno dugog dana, ponovo prikaciti na tu izgubljenu nit? Sto je jednom jedan pametan covek rekao, sitnice cine zivot srecnijim, ako se radujes njima. :D

    Autor tixana — 27 Okt 2010, 16:50

  4. Uhhh... evo jednog istomišljenika.

    Autor zubovic — 27 Okt 2010, 15:53


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs