MISLI...ZAPAŽANJA...ISKUSTVA..

10 Nov, 2010

STRAH

Generalna — Autor gordanuska @ 14:10
  1.  
    1.  Odjednom sam se uozbiljila, tuga me je preplavila. Došla je niodkuda. Obuzela me celu a osmeh sa lica iščezao. Ne znam zašto i kako, samo je nastupio strah i bol. Izdržala sam da ne briznem u plač. Retko plačem, a želim da vrištim od plača, da izbacim sve iz sebe. Sve što me muči, jede, uništava polako.

          Došla sam kući, pogubljenja i neopisivo tužna. Video je na meni promenu. Pitao je o čemu se radi. Nisam umela da objasnim jer ni sama nisam razumela šta mi se dešava. Kao da se nešto nezavisno od mene događa u mojoj duši, nešto što ne mogu da kontrolišem i suzbijem, odstranim. Razmišljam već par sati o tome. Pozvao me je ubrzo da vidi da li sam dobro. Rekla sam da jesam. Kako da mu kažem šta mi je kada ni sama ne razumem. Počela sam da čitam knjigu i odjednom zajecala. Pročila sam rečenicu, tako bezazlenu, nevažnu za moj život, a ona je pokrenula suze. Glasila je:“Mali čovek je umro“. Nisam mogla da prestanem, pustila sam glas bola dok su se suze slivale niz obraze a u grudima osećala bol koja želi da bude izbačena, oslobođena. Nisam plakala dugo, ali sam uspela. Uspela sam da plačem i bila srećna zbog toga. Toliko toga sputavam u sebi da više ne umem da prepoznam osećanja i razloge svoje tuge.

          Posle nekoliko sati razmišljanja o svojoj iznenadnoj promeni raspoloženja, shvatila sam da sam se u stvari jako uplašila. Uplašila sam se svojih osećanja koja više ne mogu da suzbijam i kontrolišem. Ona bujaju svakoga dana sve više, postaju intenzivnija i preplavljuju me. Razmišljam o njemu, gde god i s kim da sam. Ne čujem sagovornika na trenutke jer mi je on u mislima. Priznala sam mu da se zaljubljujem u njega. On se povlači često, istupi korak pa nazad dva. Imam utisak da me drži na distanci povremeno me puštajući da mu se približim ali mi zato posle toga stavi do znanja da usporim i kao da me prekori ako se malo zaletim. Sputavam se koliko god mogu ali ne znam koliko ću još izdržati. U konfuziji sam. Zaljubljujem se a plašim se da će me možda odgurnuti od sebe ako odluči da mu je tako bolje, lakše, da ću patiti opet i trebati mi dosta vremena da se povratim.

          Ne igram igrice jer ne želim da budem uobražena, neuhvatljiva. Želim da me upozna onakvu kakva jesam i možda zavoli. Ko to zna.... Uvek sam bila ono što jesam a možda time plašila ljude. Ranije sam imala više snage, nade i optimizma. Sada se plašim da rizikujem. Bolelo me je previše jer sam želela ljubav. Davala sam se cela i više od toga. Podnosila i fizički umor i duševnu bol ne odustajući od cilja. Nadala sam se da postoji i druga osoba, bar jedna jedina na ovom svetu koja će to razumeti i koju ću uz dovoljno jaku želju ipak pronaći. Njoj bi mnogo toga bilo razumljivo. Ona bi me razumela. Videla, znala i ne bi me testirala, provocirala, stavljala na tanak led zato što su nju nekada povredili. I mene su, i koga je to još briga? Ko će zbog moje patnje imati snage da sa mnom ide polako, da me upozna i razume? Uglavnom ljudi to rade zbog sebe. A često i sama to radim zbog njih, zapostavljajući svoje emocije i potrebe. Možda se plašim da ih ne izgubim? Biće da je to.....

          Uplašila sam se da bi mogao da me povredi i to mnogo, jer ono što počinjem da osećam prema njemu počinje da bukti i celu me obuzima.


Komentari

  1. Da, Vladimire, bez zaljubljenosti ne vredi ništa počinjati. To se dogodilo, a sve ostalo prepuštam sudbini... Pozdrav

    Autor gordanuska — 16 Nov 2010, 07:49

  2. Hvala didiland

    Autor gordanuska — 16 Nov 2010, 07:42

  3. Ha,ha.Već viđeno.Tako i ja neću da igram igrice,ipak sam ja zrela i odrasla osoba.Ispostavilo se da poenta jeste u igricama.Muškarci nikad neće biti zreli.Oni su dečaci koji vole da se igraju.Ponekad se igraju vrlo okrutno(tu je već reč o sociopatama).Pročitaj knjigu "Zašto Muškarci Vole Kučke",tu se DONEKLE objašnjava ova tematika,a sve na osnovu raznih iskustava(muških i ženskih). Uživaj u trenutku.Živi u trenutku.Previše razmišljaš o budućnosti,to može da pokvari taj divan osećaj zaljubljenosti.A tebi već kvari.Previše pitanja.Oslobodi se toga.Sloboda daje krila.Pa šta ako ćeš možda biti povređena.Ne postoji takva stvar,kao što je igranje na sigurno.Ništa nije sigurno i ništa nije konačno.I ne zapostavljaj sebe.Ko ne voli sebe,ni drugi ga ne vole.Bezuslovna ljubav postoji,ali samo kad su deca u pitanju.Uf,rekla bih ti još puno toga.žELIM TI DA BUDEŠ SREĆNA.

    Autor didiland — 15 Nov 2010, 21:52

  4. Potpisujem Vladimira.
    Dozvoli srcu da oseti, nemoj da budes sebicna.
    Ponekad moras cela da se das, da bi za uzvrat dobila sve.

    Autor behappy — 15 Nov 2010, 20:57

  5. Mislim da ipak treba prvo da se zaljubis u nekog da bi pocela da zivis sa njim... Ono sto se brzo desi, vrlo brzo i prodje, nazalost... Ako nesto ne ide, ne forsiraj, samo ces patiti...

    Autor vladimir — 15 Nov 2010, 19:38


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs