MISLI...ZAPAŽANJA...ISKUSTVA..

15 Dec, 2010

HOĆEMO LI SE IKAD OSVESTITI?

Generalna — Autor gordanuska @ 16:15

Da li postoji način da izbegnemo more negativnih vibracija kojima smo okruženi u sada već skoro svim sferama života? Postoji li sfera koja je ostala netaknuta, ljubomorno čuvana od uništenja? Mislim da malo njih time može da se pohvali. Lančana reakcija se kreće brzinom svetlosti i preti da nas konzervira, mentalno osakati, bombardujući nas svakoga dana novim sivim vestima kao starim novim temama za razmišljanje ili samo upijanje i čuvanje do tačke ključanja mozga i početka vegetiranja.

    Ono staro, najvažnije, čime su nas učili tako davno, porodica, i topli dom, trebaju biti mirna luka, anđeli čuvari našeg mentalnog zdravlja. Ali, novi poredak je i tradiciju stavio pod znak pitanja i krenuo na uništenje poslednjeg svetog što nam je ostalo. Iz vesele kutije, u posebno doba dana, već kvrcnuta družina, navikla je da prati omiljena dešavanja. Najveći stres doživljava baš kada želi da se informiše o dešavanjima na trećoj planeti Sunčevog sistema i na njoj minijaturnom parčetu tla koju nazivamo starinskim imenom domovina.

    Naravno, uvek postoji način da sačuvamo zdrav razum i pozitivna razmišljanja. Priznajem, danas je to možda teže nego ranije, ali je ipak moguće.

    Posebna ironija, je to što smo prinuđeni, a da to prihvatamo zdravo za gotovo, da plaćamo visoku cenu samouništenja u većem obimu nego opšteg obrazovanja. Neću da grešim dušu, država nam na glavnom programu uputi i neku kulturno obrazovnu informaciju. Ali, zar mora i to na nam naplati i to ne bezazlenom cifrom. Uostalom, zašto i to mora da se naplati?

    Narod, već navikao da plaća grešnost svog postojanja u tzv. domovini, dok svoj dom sve češće zamenjuju stambenim objektom na nekom drugom poluostrvu ili čak kontinentu, svako čudo za tri dana prihvati kao „najbezbolnije“ rešenje, i za ono što do skoro nije plaćao, sada daje poslednji dinar. Kada oduzmemo sve pogodnosti modernog života kao što je grejanje, struja, voda i gledanje ružičaste kutije, ostaje nam da možda nešto gricnemo do narednog meseca.

    Postavlja se pitanje, da li nam je obaveštenost uopšte bitna, i kakva nam se to informacije „serviraju“? Uz to, naplaćivanje istih, ovom narodu još više opterećuje i ovako niska primanja, dok neki opšte nemaju šansu da prime neki dinar. Nadajući se da će bar na trenutak da zaborave surovu stvarnost i privatne probleme koji nastaju uglavnom kao posledica prvopomenutih, pritiskom na daljinski očekuju čudo. Ali, em što se ti problemi ekranizuju, em što se još i papreno plaćaju.

    Informišući se o pretplati gledanja programa državne televizije iliti Javnog servisa, zapanjila sam se kada sam došla do onog dela koji se odnosi na pošteđeno stanovništvo. Da stvar bude još jadnija, izuzeti, povlaćšeni od RTv pretplate u čitavih sto procenata su samo stoprocentni invalidi i slepe ili gluve osobe. Ostala sam bez teksta i kada sam povratila dah,  jedino što sam uspela je da se zapitam u kakvoj mi to domovini živimo?


Komentari

  1. Na svakom koraku susrećem se sa ovakvim i sličnim pitanjima koje upučujemo sami sebi.Ali ono što malo ko pita,to je:zašto i dokada ćemo to dozvoljavati,mi na koje se to odnosi?Pa, zar ne vidimo da su se ONI lepo organizovali i udružili, i da duvaju u istu tikvu,tj.zajednički rade na cilju"da nam bude bolje"(njima)a mi se samo i to svako za sebe pitamo,"šta je, bre, ovo, ljudi?Šta je to, zapravo, što će nas pomeriti iz te mrtve tačke i kada ćemo reći-e, dosta je!Ne znam, očigledno je da još puno nas ima šta da izgubi ako digne glas,još nismo na dnu, a kad budemo...

    Autor vesnabalta — 15 Dec 2010, 18:40


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs