MISLI...ZAPAŽANJA...ISKUSTVA..

21 Maj, 2012

OPET ZAOKRUŽI!

Generalna — Autor gordanuska @ 13:22

 

 

Još jednog nedeljnog dana, ovoga proleća, tekuće 2012.  godine, stanovnici lepe zemlje Srbije imaće taj luksuz da još po ko zna koji put poveruju u svetliju budućnost. Nada poslednja umire. Međutim, od njene sahrane prošlo je dosta vremena. Ostala nam je u lepom sećanju. I baš zbog tog sećanja na nju, izaći ćemo i odati joj poslednju poštu. Slava neka joj je zanavek. A nama šta bude, navikli smo.

    Pošto nam ni smak sveta nije toliko stran, polako smo se i na njega pripremili. Možda bi bilo bolje, skratiti nam muke nego nas i dalje polako, polako, najsporije moguće mučiti. Ali, kome bi to onda bilo zabavno? Dvorska evropska luda, Balkan, i dalje ima najbolje fore. Neiscrpan je izvor novih dogodovština, naslednog ludila i nastrane lucidnosti. Jednom rečju nazamenjiiv u Uniji.

Šta će ovoga puta stanovnici te minijaturne države uraditi?

Ništa, kao ni prethodnih godina. I dalje će živeti u glupom uverenju da od njih ipak nešto zavisi. Bolje i uverenju nego bez njega. Možda se desi čudo. Ona su oduvek prizivana, a iskreno, samo ona nas mogu spasiti.

    Prognoze su poražavajuće. Iste face pričaće nam bajke (odnosno lagati nas) još četiri godine. Možda se u toj družini pojave i novi ljudi, pa će bajke biti malo prerađene, ili čak nove i još lepše. Jednom rečju, žanr nećemo menjati. To je ono što nam treba da bi napravili ravnotežu između horor stvarnosti i izmaštane sutrašnjice.

    Možda bi za promenu trebalo glasati PROTIV. Kandidat sa najmanje glasova mogao bi biti potencijalni kandidat za svetlu budućnost. I naravno, proširimo listu, napravimo našu sopstvenu. Dosadašnja praksa se i ovako toliko puta pokazala pogrešnom. Pitamo se zašto? Jednostavno je. Mi smo kao narod skloni zaboravu. Ne znamo šta se desilo juče a ne koliko smo koraka unazad napravili poslednjih godina. Amnezija je najnovija bolest proizvedena na sopstvenu inicijativu. „Ne želim da se sećam ružnih stvari. Želim da zaboravim“... Izbrisali smo čitavih dvadeset godina naših života želeći da se sećamo samo lepih trenutaka. Oni su bukvalno samo trenuci, nedovoljni da nas oraspolože više ni tog pomenutog trenutka.

    Pošto su izgledi da promenimo nešto za veoma kratko vreme skoro nikakvi, ostaje nam samo da se nadamo nekom već pomenutom čudu, ili u krajnjoj liniji smaku sveta, koji je podjednako tako čudan (jer od silne najave njegovog dolaska izgubismo veru i u njegovo postojanje). Dolazimo do zaključka da su u ovom neizvesnom vremenu i još neizvesnijoj situaciji u državi, najizvesniji događaj izbori, možda ipak zato što najveći broj ljudi može sebi da priušti tu zabavu da izađe iz kuće sa porodicom, sretne se sa prijateljima, ispriča i čuje najnovije informacije, vrati kući u nadi, a najbolje od svega je to što je događaj rezervisan za dan u nedelji kada će biti slobodan da te aktivnosti ne mora da „uklapa“ u već veliki nedostatak slobodnog vremena.

    Iskoristiću privilegiju većine stanovnika sa ličnom kartom zemlje Nedođije,posedovanja slobodnog vremena usled nezaposlenosti, da parčence papira namenjeno samo meni  obeležim jednom od dve moguće varijante i svoje pravo na to. Koji izbor ću napraviti, znaću samo ja. Tek da se zna, bar imam IZBOR-a..

 

 

Napisano jednog tmurnog januarskog dana tekuće godine.


Komentari

  1. Kako god glasali, ZA ili PROTIV, izgleda da će nam biti isto.

    Autor Vlada — 23 Maj 2012, 11:51


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs