MISLI...ZAPAŽANJA...ISKUSTVA..

25 Okt, 2012

OSMEH I LEPA REČ GVOZDENA VRATA ZATVARA?

Generalna — Autor gordanuska @ 08:44

 

 

Miholjsko leto u Srbiji. Siromašna zima, iliti jesen, preciznije. Hvala Bogu na tome, on nam još uvek nije podigao pdv.

    Šetam po svom naselju uživajući u prijatnoj temperaturi, gledam žućkasto zelenkasto lišće i radujem se još jednom vedrom danu, punim plućima. Osmeh mi je na licu, srećna sam, prosto, jesam. Valjda videvši to nasmejano biće (prava retkost na ulicama u današnja vremena), prišao mi je jedan momak i vedro rekao: „Dobar dan. Kako je lep dan“. Pomislih automatski: „O neeee, još jedan ludak. Moram da bežim“. Samo sam rekla: „Da“ i produžila korak za još po koji santimetar istovremeno ubacujući u petu brzinu. Nije više ništa rekao, nije ni stigao jer, ja sam zbrisala u sporednu ulicu. Čim sam to uradila, surova istina me je pokosila. Da li je došlo vreme da se plašimo lepe reči i osmeha? Koliko smo duboko upali u ništavilo, mrzovolju, sivilo, apatiju, pa nam neko ko je pozitivan odmah predstavlja ludaka, psihopatu? Postidela sam se svoje reakcije jer sam osudila momka a da ga nisam ni upoznala. Prilepila sam mu etiketu manijaka bez ikakvog razloga. Uplašila sam se, jer smo naučili da se plašimo po ceo dan, za svaki slučaj, jer nas svim i svačim zastrašuju a kada oni to ne rade, iz proste navike i možda dosade to sebi priuštimo. Paranoja.

    Verovatno više neću sresti tog momka, a i da ga sretnem ne bih ga prepoznala, jer ga od silnog straha nisam ni pogledala pošteno. Sećam se samo da je imao plave oči, ozareno lice sa osmehom i razlikovao se od mnogih koje viđam svakodnevno, gotovo svih. Možda se pojavio samo da mi stavi do znanja da ne treba da postanem deo te  gomile.

 


Komentari

  1. Veliki pozdrav za stepskog ;).

    Autor gordanuska — 25 Okt 2012, 14:45

  2. Što znači da je verovatnoća da naletimo na manijaka fifty-fifty ;). Ili sam ja samo optimistična :).

    Autor gordanuska — 25 Okt 2012, 14:44

  3. Vidi,i meni se to desilo bas jutros.Poranila sam,i obradovah se jos jednom (kazu)poslednjem suncanom danu ovde.I,tako uz osmeh sam krenula u rad.Odjednom videh jednog ide nasmejan prema meni,ja pomisleh da je to dobar znak,kad ono...manijak se raskezio na mene i brblja neke gadosti.Odmah sam zbrisala u prvu zgradu.Al' ja zivim u gradu gde ima milione potencijalnih ludaka,manijaka,i ubica.Al' steta,sto zivimo u takvom svetu i koga da okrivimo? Ne znam?

    Autor lora1 — 25 Okt 2012, 12:35

  4. I meni je bilo cudno sto neces da se javis ;-)

    Autor stepskivuk — 25 Okt 2012, 09:57


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs