MISLI...ZAPAŽANJA...ISKUSTVA..

22 Apr, 2010

ŠAKE = ŠAPE?

Generalna — Autor gordanuska @ 13:44

 

    Poslednjih dana sve vrvi od priča o jadnoj keruši, koja uostalom kao i svaka životinja nije ni kriva ni dužna nikom ostala, ali je sticajem nesrećnih okolnosti i zle pseće sudbine, postala žrtva psihički poremećenog stvora, koji se teško može ubrojati u ljudski rod. Nikada nećemo moći da shvatimo šta je stvoru bilo toga dana, ali je žrtveno jagnje, slatka kuca, konačno skrenula pažnju javnosti na to da je ovom društvu potrebna pomoć. Hitna pomoć.

   Nasilje nad životinjama prisutno je na svakom koraku ali se uglavnom zatvaraju oči. Pravo je čudo da je Mila pokrenula emocije u ovom društvu i prijatno iznenađenje doživeh videvši da još uvek ima ljudi koji su spremni da uplate novac i pomognu jadnoj životinji.

    Imala sam psa. Prelepog, prepametnog. Večito je bio najsmejan. Čudo jedno, ali živa istina. Zvali smo ga Đole. Bio je 90 % Lesi. Pitate se šta to znači? Pa, moja keruša avlijanerka se parila sa komšijinim Škotksim ovčarom. Kučence beše skoro preslikani ćale. Đole je bio golem pas, njegova pojava je izazivala divljenje pa čak i strah. Ali, u suštini je voleo ljude, a posebno lopte. Često je deci iz komšiluka krao pomenute. Nisu mu zamerali.

    Međutim, Đole kao i svaki bećar, voleo je da lunja po selu. Imao je svoje društvo, devojku, znao je da uživa. Jednom je doživeo saobraćajku, ali na sreću ostao živ. Tada nismo znali da je oslepeo na jedno oko. I dalje je bio onaj stari veseljak.

   Ali, u košiluku je živeo i čovek koji je bio poznat po tome što je ubijao pse. Nismo mu ništa mogli. Ko je na takve obraćao pažnju? Kome da se žale ljudi? Jedan Đoletov izlazak je bio koban. Vratio se kući krvave glave. Oslepeo je i na drugo oko.

    U životu nisam videla tužniji prizor. I dalje je to bio stari Đole. Nije se predao. Čim bi čuo moj glas usledio bi onaj poznati osmeh, loptu je onako slep želeo da čuje. Bacala sam mu lopticu, čekajući da je pronađe, nanjuši i donese mi, ne bi li mu ponovo bacila. Dobro je poznavao dvorište, ali su tužne bile situacije u kojima bi se batrgao, naletao na nešto. Tužno je bilo gledati ga takvog. A onda, jednog dana je odlučio da se ne vrati, ili je to neko drugi odlučio umesto njega. Bio je previše pametan da se izgubi. Čuli smo da ga je komšija ubio. Nismo imali dokaz, nismo mogli ništa. Tražili smo ga svuda. I kada je prošlo dosta vremena, čekali smo ga i dalje, nadajući se da traži put do kuće ili da ga je možda neko usvojio i da je srećan. Ja sam samo želela da je živ.

    Prošlo je od tada desetak godina. Komšija je izvršio samoubistvo pre neku godinu. Pitam se, koliko još Đoleta treba da nastrada da bi smo protiv komšija nešto preduzeli?

Komentari

  1. Nastasja, dobro si rekla. Pametan čovjek ima izbor.
    A farmacija polako prerasta u instituciju kojoj najviše odgovara da je što gore.
    pozdrav

    Autor mandrak72 — 22 Apr 2010, 21:08

  2. jasno, ali za neke bolesti se kontrolisano nece nalaziti lekovi... imperija farmacije mora od necega da zivi ...
    i znas kako kazu - pametan covek ima izbor : da bude pametan i po potrebi glup. glup covek nema izbora.

    Autor nastasja — 22 Apr 2010, 20:59

  3. Nastasja, nažalost bolesti je sve više u svim oblicima, ali nadam se da će se za njih pronalaziti načini liječenja, ali za glupost nema lijeka.
    pozdrav

    Autor mandrak72 — 22 Apr 2010, 20:53

  4. Mandrak, plasim se samo bolesti i glupih ljudi na svetu celom...

    Autor nastasja — 22 Apr 2010, 20:48

  5. Sadista ima u svim porama društva. Šta reći nakon silnih emisija tipa farme, 48 sati sprdnje, velikog sranja i sličnih. Misliš li da uopšte iko misli o ljudima osim u kontekstu potrošača. Zabludjeli i zapušteni konzumenti moraju skrenuti pažnju na sebe. makar sadizmom.
    Nažalost ovo društvo piči u propast. Samo budalaštinom stižeš do TV ekrana. Ništa pametno i smisleno ne dovodi do priznanja. Samo glupost.
    pozdrav

    Autor mandrak72 — 22 Apr 2010, 20:43

  6. Strahovito me pogadjaju takve i slicne price o psima. U pravu si kada kazes da je to odraz drustva u kom zivimo i nase niske svesti o sebi samima i onome sto nas okruzuje. jedino sto nam preostaje je da cuvamo svoje pse, vezujemo ih (iako se to njima ne dopada) i vodimo racuna da ne napustaju stan ili dvoriste bez nas, sto se pasa lutalica tice, to je druga prica. Smestila bih u zatvor svakog ko izbaci svog psa na ulicu, a o stvoru ni nemogu da pricam, veliki pozdrav. P.S. Ja mom psu nedam nigde bez mene, vec 2 su mi ubili, jednog slucajno autom, drugog su otrovali.

    Autor Mira kuglof — 22 Apr 2010, 19:43

  7. Mladi, smem li da te potpisem... ? ;)

    Autor nastasja — 22 Apr 2010, 18:59

  8. Ljudi su vrlo često okrutni prema životinjama pa se ne može reći da se idiot o kome sad svi pričaju "teško može ubrojati u ljudski rod". Isti ti ljudi koji se opravdano groze nedjela nad psom istog tog dana jedu svinje, piliće, krave i ko zna šta još i prolaze pored gladnih i nezbrinutih životinja na ulicama. Lovci svakodnevno u Srbiji ubijaju životinje iz šumi iz čistog zadovoljstva, a naći zadovoljstvo u ubijanju isto je što i odsjeći šape psu. Da ne govorimo o mačkama koje kao male dave u vodi. Licemjerni Đilas kuluje proteze nesretnom psu, a koliko je pasa i mačaka pobijeno povodom Evropskog prvenstva u Beogradu.

    Što se tiče tvoga komšije, ko ga jebe, trebao je ranije izvršiti samoubistvo. Takvi su ljudi u stanju trovati mačke, a takve treba ubiti bez milosti.

    Autor mladiluk — 22 Apr 2010, 14:11


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs