MISLI...ZAPAŽANJA...ISKUSTVA..

SLOBODA

Generalna — Autor gordanuska @ 14:29
Normal 0


    Otišla sam. Dala sam otkaz u najgore moguće vreme, kažu. Ali, kada bi došlo najbolje  vreme za to? Elem, nije ni to problem..... Bivši generalni direktor iz firme iz koje sam otišla osetivši neopisivo olakšnjanje, a koji me je jednom u životu video...došao je do mog mobilnog telefona u želji da mi pomogne?... Koji mu je đavo? Da nisam kojim slučajem naletela na Dobu vilu? Ponadala sam se i odlučila da odem na piće i možda ozbiljan razgovor. Joj, koliko sam samo kâfa popila sa raznoraznim «dobrotvorima» i ništa. Niti su mi pomogli, niti su dobili šta su tražili, a neki nisu ni tražili. Fini neki ljudi, sve mislim.

    Nego, procedura je bila slična. Kafa, koja reč o poslu i onda nepotrebno čavrljanje. Nije trajalo dugo. Pitao je gde hoću da radim i rekao da će videti šta može da učini. Iskreno, nisam poverovala, ali, bar sam pokušala, da ne bude da nisam .Da smirim savest.

U toku priče, njegov pogled se promenio, videla sam želju u očima od koje sam se skamenila. Nije mi se to ranije dešavalo. Sve mi je bilo jasno. Pokušala sam da ne mislim na to i posle kafice smo se regularno rukovali i otišli svako svojim putem.

    Nakon nekoliko dana mi je poslao poruku tipa šta radim, što se ne javljam. Nismo mi drugari. Šta hoće? O ne, znala sam. Sročila sam kratak odgovor sa sve persiranjem, na šta je on imao primedbi. Želeo je da mu ne persiram, kao, oseća se matoro. Nisam više htela da odgovaram. Jasno je bilo kao dan. Osetila sam neopisiv bes, nemoćnost, ljutnju, odvratnost, toliko loših emocija odjednom i rekla sebi, e ne dam, nisam nikada i neću ni za najbolji mogući posao na svetu. Ja imam čast i ponos i neka i samo to ostane, ne dam.

    Poruke su još par puta bile upućene, ali je ostao bez odgovora. Raspitala sam se i rekli su mi da je ženskaroš. Priča se da ne ide nikuda bez pakovanja prezervativa. Dobro, možda mu malo podižu cenu, ali mi se od toga podigla kosa na glavi. Šta on misli? Da može sve ako je na visokoj funkciji? Gadost. Ko zna koliko je devojaka bilo u mojoj situaciji.

    Uporno sam ga ignorisala. Nije odustajao i kada me je upitao da li se ljutim na njega ili nemam vremena za odgovor, odlučila sam da mu iskreno kažem šta mislim. Poruka je glasila: «Iskreno, pitam se, zašto bi ste mi pomogli i šta bi ste tražili za uzvrat. Zbog toga mislim da je bolje da se ne čujemo.» Njegov odgovor je bio samo: «OK».

    U isto vreme sam osetila i olakšanje zbog izrečene istine ali i veliku ljutnju jer da ne izgledam ovako, ne bih ni imala takvih smarača, idiota u životu. Ipak, odjednom sam se osetila tako snažnom, tako bitnom, tako ponosnom i velikom u svojim očima, pustila sam muziku i počela da igram. Ništa ne može zameniti slobodu i čistu savest.


Powered by blog.rs