MISLI...ZAPAŽANJA...ISKUSTVA..

29 Jun, 2009

osećanja

Generalna — Autor gordanuska @ 21:25
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Samoća. Tišina. U daljini se čuje zavijanje tužnog psa koje para tišinu. Kiša rominja. Kao da je sve utonulo u san. Slušam omiljene balade. Nisam tužna. Polako učim da tuga i nije loše osećanje. Osećanja su dobra. Lepo je kada postoje kakva god bila. To znači da sam živa, da postojim. Svoja osećanja prihvatam i proživljavam ih ne sputavajući ih. Puštam ih da traju, da me obuzimaju, ponekad pokrenu suze, a onda izmame osmeh na lice.

Smenjuju se i ja ih baš takve volim. Ne stidim ih se. Ona su moja, samo moja i ljubomorno ih čuvam. Kada ne govorim o njima ona su lepša, dublja, stvarnija, neoskrnavljena, ničija, jednostavno samo moja.

Svoje postojanje njima činim intenzivnijim.

Čak i ona osećanja koja me nekada celu obuzimaju i poželim da ih sputam a ne uspevam, ona su toliko jaka, struje celim mojim bićem i čine mene samu. Ona su u stvari ja.


Komentari

  1. Svako osecanje, bilo dobro ili lose je moj pokretac...uvek i samo napred. Poz :)

    Autor nesanica — 29 Jun 2009, 23:15

  2. A kad stane kiša i oluja, i dok u daljini tek osluškujemo potmulu grmljavinu... Eto i prvih zraka sunca... Ipak se okreće... I sve se okreće..

    Pozdrav iz ravnice!

    Autor Baladašević — 29 Jun 2009, 22:32


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs