MISLI...ZAPAŽANJA...ISKUSTVA..

23 Okt, 2009

DEVOJKE, NE PLAŠITE SE TRIDESETIH

Generalna — Autor gordanuska @ 13:25
Normal 0 false false false MicrosoftInternetExplorer4

Nisam se samo jednog jutra probudila i shvatila da imam 32 godine. To se dešavalo postepeno. Kada su godište koje počinje sa sedemdeset i neko, počeli da zamenjuju sa osamdeset i nekim, shvatila sam da je kalendar mojih generacija polako gubio primat u noćnim izlascima, na žurkama i ostalim vidovima zabave gde smo opušteno, ne razmišljajući previše o godinama, ćaskali, upoznavali se i družili, jer, bilo nas je mnogo. Polako, završavanjem fakulteta a neki čak ni ne upisujući ga, odlučivali su se za promenu. Jednostavno, svako je krenuo svojim putem, najčešće zaplovio u bračne vode. Tada je počela nova priča, a stara je morala da se završi.

    Nekolicina mojih prijateljica i ja, devojke u tridesetim godinama još uvek bez dece i muža, proganjane od strane roditelja i ponekih prijatelja, pa čak i drskih poznanika koji misle da imaju pravo da nam se mešaju u privatni život, podignute glave koračamo napred, svesne toga da smo u tridesetim kada znamo mnogo više.

    Često razmišljam o tome, kakva promena se dogodila poslednjih godina? Zašto su tridesete bolje od dvadesetih? Kao prvo, oslobodila sam se kompleksa. Nisam totalno izlečena (jer ipak smo mi žene sklone da posumnjamo u sebe često zbog banalnih stvari, kao što su podočnjaci, neoprana kosa, dva kilograma viška i drugih stvari od životnog značaja), ali mi više moje pete, uočljiva, da ne kažem malo veća (od malih nogu primećivana od strane mnogih) zadnjica, male (ali čvrste) grudi, kao u labuda dug vrat, visina od 178 cm sa koje sam oduvek posmatrala sa visine (a u detinjstvu imala tu čast da dobijem nadimak žirafa i roda) male prgave devojke koje su često, kada bi me srele kao začuđeno izjavljivale: "Jao, kada ćeš prestati da rasteš".

    Sada, kao dovoljno zrela žena, svesna sam svoje privlačnosti, ono što sam nekada smatrala manama sada prihvatam kao deo sebe, negujem i čuvam. Mentalno sazrevanje ženi kazuje da ona nije prvenstveno telo, kako u većini slučajeva razmišlja u dvadesetim. Samopouzdanje i iskustva koja stičemo i bivamo ih svesne tek u tridesetim, nikada se ne mogu porediti sa nedefinisanim i zbunjujućim dvadesetim godinama. Ako želimo da nas muškarci posmatraju samo kao telo, oni će to i uraditi a mi ćemo se pitati zbog čega on ništa drugo u meni ne vidi? Međutim, ako pored toga što ih prvo privučemo fizički (jer to je neminovno), samouverenošću, pogledima na svet, vedrim duhom, inteligencijom, nežnošću, iskrenošću i ostalim duhovnim kvalitetima, ostavićemo pečat i trag i na osnovu tih, pravih kvaliteta zadržati svoje mesto prvenstveno u njegovoj glavi a kasnije i u srcu. Fizička lepota je za oko raj, ali je i prolazna. Moramo prvo biti zadovoljne same sobom da bi nas i drugi primetili i prihvatili a to nam pružaju upravo tridesete.

    Sada, kada je dvojka ustupila mesto trojci, znamo šta nam prija a šta ne, koliko nam je do nečega stalo, šta su nam prioriteti i gde je granica izdržljivosti do koje možemo i želimo da trpimo određene stvari i ljude, a da se neki nikada neće promeniti ma koliko silno mi želele i maštale o tome. Sada, kada možemo realnije da posmatramo svet oko nas i kada smo svesne ko su nam prijatelji a ko emituje negativnu energiju koju ranije nismo tako lako mogle da prepoznamo, ili jesmo pa nas je zbunjivala; kada znamo zašto muškarci koji nam mogu biti tate, žele da nam pomognu da nađemo bolji posao a pri tome traže da pre toga odemo na kafu kako bi se dogovorili oko pojedinosti; kada umemo da prepoznamo čestite i ljude koje možemo voleti bez bojazni da će nam sutra okrenuti leđa; kada pomišljamo da nije strašno ostati sam ukoliko ne upoznaš čoveka kojem bi prepustila deo svoje sudbine, jer bolje je ništa nego išta, možemo opuštenije da koračamo kroz svakodnevicu, znajući da ćemo odreagovati na pravi način.

    Većinu devojaka mojih godina bombarduju pitanjima: "Kada ćeš se udati? Šta čekaš? Imaš li ozbiljnu vezu? Zašto nisi zadržala onog prethodnog, sada si opet sama? Znaš li da uskoro ulažiš u godine kada je trudnoća rizična? Ostaćeš sama, pogledaj komšinicu Maru, bolesna je a nema ko da još čašu vode donese....." Ježim se od tih priča. Nerviraju me. Želim da me ostave na miru i gledaju svoj život! Ko sebi daje za pravo da se meša u moj život?! Ako nisi udata kao da si šugava. Strašno me razljute takvi komentari, ali se onda trgnem i shvatim da je meni ovako baš lepo, da mogu da mi zavide a verovatno to i čine. Imam slobodu, svoj posao, vreme koje posvećujem sebi i onima koje volim, radim ono što volim, jednostavno, sposobna sam da funkcionišem i sama. Mogu da se oslonim na sebe i to je jako bitno. Želim da budem nezavisna. Ali, ukoliko neko želi sa mnom da podeli moju nezavisnost, ako je to neko sa kim ću se ja osećati bolje nego kada sam sama, ja ću ga prihvatiti, pustiti u svoj život, kao što i jesam, primati i davati i uživati u trenucima provedenim u dvoje, prvenstveno zbog toga što meni prisustvo te osobe odgovara. Koliko nam je teško da živimo u trenutku? Neopisivo. Uglavnom nam se umešaju prošlost ili briga oko budućnosti, a sadašnjost potrošimo i ne primećujući je.

    Zato devojke, ako imate tridesetak godina i znate ono što i ja, nemate čega da se plašite jer ste svesne sebe i drugih a verovatnoća da pogrešite u proceni je minimalna. Vi ste zrele žene koje samo treba da požele, a kada se to i ostvari, znaćete već kako da iskoristite na najbolji način.


Komentari

  1. Bila sam u pokusaju par puta da ostvarim vezu za momcima koji su bili dobri, posteni, lepo se ophodili prema meni, ali ih nisam volela, postovala sam ih, bili su mi dragi, ali nije bilo ljubavi sa moje strane, i mucila sam se. Kako se takva veza okonca ja prodisem punim plucima, srecna sto ne mucim vise sebe i sto ne obmanjujem tog divnog decka koji zasluzuje ljubav. I onda se pitam zasto sam uopste i pravila kompromis sa samom sobom i mucila sebe, pa zar ne zasluzujem kraj sebe nekog koga cu voleti?? Pa nije to posao pa da treba da imam spisak koji ce neko da zadovolji, to je ljubav, stvar srca, hemije i osecanja, tu nema kompromisa, ili se desi ili ne. I nije to stvar biranja, kao mi biramo,ne, samo ne zelim sebe da mucim i ostajem u vezi u kojoj je meni lose, a samim tim i partneru. Zar je pogresno zeleti ljubav? A ispravno pristajati na nesto sto ti ne prija samo da bi se ostvarila kao majka i da ne ostanem neudata, pa makar i bila razvedena kroz nekoliko godina ili se mucila do kraja zivota uz nekog koga ne volim, a sve u cilju zadovoljavanja ljudi oko sebe, i da me ne bi bolela cinjenica sto sam neudata? Manite se kalupa, zivite zivot najbolje sto umete u svakom trenutku, zivite sadasnjost jer sutra postoji samo u kalendaru budala! Ne propustajte danasnje prilike zbog predpostavki sta ce sutra biti! Koga briga, sutra vas mozda nece ni biti ....

    Autor Draga — 16 Feb 2014, 18:48

  2. To je samo tvoje mišljenje Hans, uostalom kao i moje i drugih ljudi. Ono što je za tebe smisao života ne mora da bude i za ostale. Nikoga ne treba osuđivati, jer ko smo mi da sudimo? Naučili su nas da živimo u nekom kalupu, pratimo određeni redosled obaveza koje je ko nametnuo? MI SAMI. Smisao treba tražiti u sebi, a ne u deci, partneru, karijeri i ostalom. Ono što je uvek sa nama, svake sekunde smo mi sami a često smo toga najmanje svesni.

    Autor gordanuska — 29 Dec 2012, 13:57

  3. ovaj gore text je obmana teska.zivot vas sve demantuje jer Vi zene od nekih trideset zacas se nadjete u cetrdesetim i onda joj.kasno je za dete,ako nije aksno onda je veliki rizik i tome slicno.samo birajte do unedogled pa cete videti gde cete stici.ovakvi textovi o takozvanoj sigurnosti i smislu kao znate sta hocete jel...mnoge je upropastilo..uvericete se i same..

    Autor hanns — 28 Dec 2012, 23:01

  4. U pravu si Jelena, ljubav je smisao života. Naravno, naš mentalitet se ne može i ne treba porediti sa američkim. Ipak, porodica je kod nas tradicija. Potpuno te podržavam. Svaka od nas treba da pronađe srodnu dušu, i da ima strpljenja dok ga ne upozna. Ja jesam odnedavno, i mogu ti reći da je to to. Prijatelj,ljubavnik i sve ostalo, to je u stvari ono za čim sam tragala sve ove godine a desilo se u tridesetim. Sve mane i vrline a jednako ljubav. Nema ništa lepše.
    Puno te pozdravljam i hvala ti na komentaru.

    Autor gordanuska — 17 Dec 2010, 15:42

  5. Delimicno se slazem, ja sam pocetnica u tridesetim, ali ipak smatram da nije lepo biti sama. Lepota zrelijih godina je u tome da stvarno poznajemo sebe u potpunosti, promenimo se za tren iako toga nismo svesne, zena moze da funkcionise sama ali sam sigurna da svaka potajno gaji strah da ce ostati sama. Ja ne verujem da bih prezivela sama, tj. da nemam decu i muza. To ne bi bio smislen zivot, tada zena nema na sta ili na koga da usmeri svoju pozitivnu energiju. Ja licno odlicno funkcionisem u tridesetim ali i u vezi. Naravno, ne treba po svaku cenu srljati u brak ili vezu, ali ako upoznamo osobu koja nam odgovara u bar 80% slucajeva, mozemo da se prepustimo. Niko nije savrsen, svi imamo vrline ali i mnostvo mana, malo je komplikovano ukomponovati ih sa tudjim, ali ako smo spremni na kompromise ( i zene i muskarci) sreci nema kraja :). Moja jaca polovina je puna mana, mozda malo nezreo, mozda cesto pravi probleme tamo ih nema :), ali ja ga takvog prihvatam jer ima pregrst prelepih osobina pa to prevagne. U jednoj zdravoj vezi zena treba da ima i prijatelja, ne samo ljubavnika, od partnera treba da ocekuje podrsku i zdrav razgovor u svakoj prilici. Tada svaki eventualni problem bude resen s lakocom! I molim vas, tridesetogodisnjakinje u Srbiji, ne gledajte Sex&City, one ipak zive u New Yorku, imaju drugacije navike, drugacije potrebe, mnogo vise love, mogu sebi da priuse stosta, ali ipak svaka od njih zudi za muskarcem koji ce joj ispuniti zivot, dati mu smisao. Razmislite malo.. Lep pozdrav svima!

    Autor Jelena — 17 Dec 2010, 10:13

  6. edwardjohnpotter edwardjohnpotter edwardjohnpotter.

    Autor edwardjohnpotter — 03 Avg 2010, 23:53

  7. Da li si sugurna da ne boli cinjenica da nisi udata?!

    Devojke, devojcice i zene, manite se serije i filma Seks I grad. Previse ste se uzivele i mislite da je to tako i na Balkanu.

    Autor stawberry — 28 Mar 2010, 17:01

  8. ;)))

    Autor suky — 24 Okt 2009, 08:21

  9. ...polako, ponovo ovo u četrdesetim!

    Autor sanjarenja56 — 23 Okt 2009, 16:45

  10. Potpuno te podrzavam, blizu sam tome da napunim trideset godina ali smatram da je ovo jedno veoma zrelo razmisljanje, koje zasluzuje svaku pohvalu.

    Autor maka83 — 23 Okt 2009, 15:35


Dodaj komentar

Dodaj komentar





Zapamti me

Powered by blog.rs